Projekti

---

Aktivno dete ima više uslova da se fizički razvija, jer kretanje podstiče krvotok i razmenu materija u organizmu, disanje i ventilaciju pluća, termoregulaciju.

Samo ako dete u igri primenjuje raznovrsne oblike kretanja, u različitim uslovima i uz primenu pomoćnih sredstava (sprava i rekvizita), može i da ih razvija i usavršava. Deca se u igri uživljavaju u različite uloge, opuštaju i prenose u svet mašte. Ona oživljavaju pojave i predmete i preobražavaju ih u ono što data situacija zahteva, pretvarajući igru u spontanu aktivnost, u kojoj imaju prilike da se spontano izraze, pokažu samostalnost, inicijativu, snalažljivost u prostoru i međusobnu saradnju. Dete se navikava da zahteve u igri dosledno izvršava (da pošteno žmuri, da prizna ako je uhvaćeno, kada je pogrešilo), da se raduje kada pobedi i ne ljuti se kada gubi.U pokretnim igrama razvijaju se simpatije, solidarnost, trpeljivost, potreba da se pomogne drugu koji je nespretan i nesiguran.

Dete u igri proverava sebe, na osnovu upoređivanja onoga što ono može i ume, u odnosu na ostale u grupi i tako stiče stvaran pojam o sebiSticanje pojma o sebi značajno je za dete, jer tako razvija poverenje u sebe - svoje sposobnosti, što je značajno za njegovu dalju saradnju sa decom, ne samo u ovom uzrastu, nego i kasnije U igri se oslobađaju straha, agresivnosti, jer kroz nju se ižive, prazne i opuštaju, a sve to doprinosi i dobrom mentalnom zdravlju deteta Igra i sport su antropološke konstante detinjstva i mladosti. Deca i mladi vole sport zbog njega samog, zbog igre i uzbuđenja koje im pruža, izazova nadmetanja, zadovoljstva učestvovanja, radosti pobede i tuge poraza.Rano stečene navike vežbanja lakše se održavaju, lakše se podstiču nego u kasnijoj fazi razvoja. Mnogo teže je privoleti starije dete da vežba (npr. srednjoškolsko) koje se pre toga nije ozbiljnije bavilo sistematskim vežbanjem, nego dete u osnovnoj školi. Oni koji vole vežbanje postaju sve sposobniji, a ostali sve nesposobniji .

 Poboljšanje motorike i vešto kretanje, kao i lepo razvijeno telo, stvara kod dece osećaj sigurnosti ne samo u motorici, već i psiho-socijalnom pogledu: lakše komuniciraju u društvu, imaju više socijalnih kontakata, više prijateljskih veza, bolje uče, bolji su mu radni rezultati. Istraživanja pokazuju da deca koja se bave sportom imaju veće samopoštovanje, spremniji su za saradnju sa drugima, tolerantniji su na frustraciju, imaju veće poverenje u ljude, manje su anksiozna i maligno agresivna i emotivno su stabilnija. Sve te crte ličnosti su osnova zdravog života, zdravog čoveka!